البنك الدولي: الناتج المحلي الإجمالي لصربيا سينخفض3٪ هذا العام وسيتعافى العام المقبل

 

22 اكتوبر 2020

أعلن البنك الدولي أنه بعد عدة سنوات من النمو القوي، سيكون الاقتصاد الصربي في حالة ركود هذا العام، وسيصل انخفاض الناتج المحلي الإجمالي إلى 3% بينما من المتوقع أن ينمو بنسبة 2.9 في المائة في عام 2021.

وذكر التقرير الاقتصادي الجديد للبنك الدولي أن “الأزمة التي طال أمدها بسبب كوفيد 19 خلال الصيف والانتخابات وتباطؤ النشاط التشريعي والتطورات الاقتصادية في جميع أنحاء العالم ستؤثر على النمو هذا العام، مشيراً إلى أن سببا آخر للانتعاش البطيء في النصف الثاني من عام 2020 هو الأساس المرتفع للمقارنة من النصف الثاني من عام 2019.

وقال: إن المشاركة في القوى العاملة والبطالة تراجعت خلال الوباء، مضيفًا أن إجراءات العزل التي أدخلت بسبب الوباء حالت دون عثور عدد كبير من العمال على عمل، مما دفعهم إلى مغادرة سوق العمل.

في الربع الثاني من هذا العام، مقارنة بعام 2019 كان هناك 183 ألف شخص في سوق العمل ، من بينهم 132 ألفًا عملوا سابقًا في الاقتصاد الرمادي ، لذا انخفض المعدل إلى مستوى قياسي منخفض بلغ 7.3 في المائة.

ومع ذلك ، وكما أشار البنك الدولي ، فإن التأثير الحقيقي للوباء على سوق العمل قد لا يصبح معروفًا حتى نهاية برنامج دعم الأجور وقد انتهى العمل بهذا البرنامج في سبتمبر.

وتضيف أن حزمة الإجراءات الحكومية لمساعدة الاقتصاد أدت إلى عجز قياسي مرتفع بلغ 4.8٪ من الناتج المحلي الإجمالي السنوي في الربع الثاني ، مع نمو الدين العام بنسبة 6.1 نقطة مئوية من ديسمبر 2019 إلى 59٪ من الناتج المحلي الإجمالي في النهاية. يونيو 2020

وقال تقرير البنك الدولي: “يبدو أن التأثير على الفقر قد تم تخفيفه في الوقت الحالي” ، مشيرًا إلى أن التدخلات الموجهة بشكل أفضل سيكون لها نفس التأثير مع انخفاض التكاليف المالية بشكل كبير.

كما أظهر تحليل البنك الدولي أن تأثير تدابير الدعم على الاقتصاد كان إيجابيًا ، لكن حزمة أقل سخاء ولكن أفضل استهدافًا يمكن أن يكون لها نفس التأثير ، وأن الشركات الأكثر تضررًا يمكن أن تتلقى المزيد من المساعدات ، مما من شأنه أن يخفف من آثار الوباء. أكثر في حين سيتم تخفيض التكاليف المالية للبرنامج.

وقدر البنك: كان انخفاض التضخم والمكانة القوية للبنك الوطني الصربي (NBS) أساسًا قويًا لاستجابة السياسة النقدية للوباء. استقر معدل التضخم في 2019 عند مستوى منخفض ، حيث ظل حتى نهاية أغسطس 2020 ، مع نمو سعري بلغ 1.9 في المائة، وأضاف أنه بعد ضعف معتدل للدينار مقابل اليورو في عام 2019 وحافظ الدينار على قيمته خلال عام 2020 ويرجع ذلك في المقام الأول إلى تدخلات مصلحة الدولة للإحصاء في سوق الصرف الأجنبي.

كما تسبب الوباء في تباطؤ النشاط الائتماني والبنك ، فتراجعت القيمة الإجمالية للقروض الجديدة المعتمدة للاقتصاد بنسبة 24.2 في المائة في الربع الثاني مقارنة بنفس الفترة من العام الماضي ، وانخفض حجم القروض الاستثمارية الجديدة للاقتصاد بنسبة 47.1 في المائة.

واصلت القروض المتعثرة مسارها التنازلي ، من 4.1 في المائة في ديسمبر إلى 3.7 في المائة في يونيو ، وفقا لتقرير البنك الدولي.

كما قال: أصبح تمويل عجز الحساب الجاري مدعاة للقلق ، حيث بدأ الدين الخارجي في النمو في عام 2020 ، من 61.9 في المائة من الناتج المحلي الإجمالي في نهاية عام 2019 إلى 69.9 في المائة في نهاية يونيو 2020. على الرغم من التعبير عن عجز الحساب الجاري في اليورو ، كان أقل بنسبة 11 في المائة عن العام السابق ، وبلغت حصته في الناتج المحلي الإجمالي 2.9 في المائة، محذرا من أن عجز التجارة الخارجية استمر في النمو ، حيث ارتفع إلى 2.6 في المائة في النصف الأول من العام. مليار يورو.

وبحسب البنك الدولي ، فإن تمويل عجز الحساب الجاري لا يمثل مشكلة ، على الرغم من انخفاض صافي الاستثمارات الأجنبية المباشرة بنسبة 19٪ في النصف الأول من العام ، وداخلها ، انخفضت تدفقات رأس المال الأجنبي بنسبة 44٪.

وفقًا لتوقعات البنك الدولي ، سيبدأ انتعاش كبير للاقتصاد الصربي في عام 2021 ، ولكن من المحتمل أن يكون أبطأ من المتوقع.

“لن تعود الاستثمارات إلى مستوياتها السابقة قريبًا ، وسيظل الاستهلاك أقل لأن التأثير الحقيقي على العمالة والأجور لن يكون محسوسًا إلا في أواخر عام 2020 أو أوائل عام 2021. ومع تعافي الاقتصاد، سيتعين على القطاع العام إجراء تعديلات أكثر شمولاً لإزالة الآثار المالية. حوافز من 2020 “، صرح البنك الدولي.

وتشير التقديرات إلى أن انخفاض الإنفاق العام وتأثيره على الاستهلاك والاستثمار الخاصين يمكن أن يبطئ الانتعاش في عام 2021 ، مع توقع نمو إجمالي الناتج المحلي حاليًا بنسبة 2.9٪.

لكنه حذر بأنه لا تزال هناك مخاطر عديدة. بالإضافة إلى حالة عدم اليقين التي تهدد الاقتصاد العالمي ، يواجه السيناريو الأساسي أيضًا مخاطر داخلية ويمكن تحقيق الخصوم الطارئة التي تؤثر على المالية العامة ، وخاصة تلك المتعلقة بتدهور أداء المؤسسات العامة (Telekom Srbija ، الخطوط الجوية الصربية ، بالإضافة إلى أولئك الذين يواجهون تحديات مالية مثل السكك الحديدية و Srbijagas لفترة طويلة).

وذكر أيضا أن “تطوير الفرص السياسية ، وخاصة فيما يتعلق بالمفاوضات بشأن كوسوفو ، يمكن أن يصرف انتباه الحكومة عن تنفيذ الإصلاحات الضرورية ، والتي من أهمها من وجهة نظر النمو تلك المتعلقة بتحسين بيئة الأعمال”.

“هناك أيضًا عوامل يمكن أن تؤدي إلى انخفاض طفيف هذا العام ونمو أسرع العام المقبل ، تتعلق بشكل أساسي بتعافي الصادرات بشكل أسرع والاستثمار الأجنبي المباشر والطلب المحلي. ومن ناحية أخرى ، فإنهم يعتمدون بشكل أساسي على سرعة تنفيذ الإصلاحات الهيكلية وعملية الانضمام إلى الاتحاد الأوروبي والتطورات في الأسواق العالمية “، كما يشير تقرير البنك الدولي.

 

Српска економија ће после више година солидног раста ове године бити у рецесију, а пад бруто домаћег производа (БДП) износиће три одсто, док се у 2021. очекује раст од 2,9 одсто, саопштила је данас Светска банка.

„Дуготрајна криза изазвана ковидом 19 током ;лета, избори, успоравање законодавне активности и економска кретања широм света утицаће на раст у овој години”, наводи се у новом економском извештају Светске банке, преноси Бета.

Указано је да је још један разлог за спорији опоравак у другој половини 2020. висока основица за поређење из друге половине 2019.

Учешће радне снаге и незапосленост бележе пад током пандемије, истакла је Светска банка и додала да су мере изолације уведене због пандемије спречиле велики број радника да нађу посао, што је довело до њиховог напуштања тржишта рада.

У другом кварталу ове године, у односу на 2019. на тржишту рада било је 183.000 људи, међу којима је 132.000 претходно имало посао у сивој економији, па је тако стопа пала на рекордно ниских 7,3 одсто.

Међутим, како је истакла Светска банка, прави утицај пандемије на тржиште рада можда неће постати познат све до истека програма субвенција за зараде. Тај програм је завршен у септембру.

Додаје се да је државни пакет мера помоћи привреди довео до рекордно високог дефицита од 4,8 одсто годишњег БДП-а у другом кварталу, уз раст јавног дуга од 6,1 процентних поена од ;децембра 2019. на 59 одсто БДП-а на крају јуна 2020.

„Чини се да је утицај на сиромаштво за сада ублажен”, наводи се у извештају Светске банке и указује да би боље циљане интервенције оствариле исти утицај уз знатно ниже фискалне трошкове.

Анализе Светске банке су показале да је утицај мера подршке на привреду био позитиван, али да би и мање издашан али боље циљан пакет могао да оствари исти утицај, те да су најтеже погођена предузећа могла да добију обимнију помоћ, чиме би се ефекти пандемије ублажили још више док би се фискални трошкови програма снизили.

„Ниска инфлација и снажна позиција Народне банке Србије (НБС) представљале су снажан темељ за одговор монетарне политике на пандемију. Инфлација је у 2019. била стабилна на ниском нивоу, каква је остала и до краја августа 2020, при чему је раст цена износио 1,9 одсто”, оценила је Светска банка и додала да је после умереног слабљења динара у односу на евро у 2019. динар задржао вредност током 2020, првенствено захваљујући интервенцијама НБС на девизном тржишту.

Пандемија је проузроковала и успоравање кредитне активност и банка па је укупна вредност нових кредита одобрених привреди смањена се за 24,2 одсто у другом кварталу у поређењу са истим периодом прошле године, а износ нових инвестиционих кредита привреди опао је за 47,1 одсто.

Ненаплативи кредити наставили су силазну путању, са 4,1 одсто у децембру на 3,7 одсто у јуну., навиди се у извештају Светске банке.

„Финансирање дефицита текућег рачуна постало је разлог за забринутост, пошто је спољни дуг у 2020. почео да расте, са 61,9 одсто БДП-а крајем 2019. на 69,9 одсто на крају јуна 2020. Мада је дефицит текућег рачуна изражен у еврима био нижи за 11 одсто него годину дана раније, његово учешће у БДП-у достигло је 2,9 одсто”, навела је Светска банка и упозорила да је дефицит спољнотрговинске размене наставио да расте, повећавши се у првој половини године на 2,6 милијарде евра.

Финансирање дефицита текућег рачуна по процени Светске банке не представља проблем, иако су нето стране директне инвестиције опале у првој половини године за 19 одсто, а у оквиру њих приливи иностраног капитала смањени 44 одсто.

Према пројекцијама Светске банке, значајнији опоравак српске економије ће почети у 2021, али ће вероватно бити спорији од очекиваног.

„Инвестиције се неће ускоро вратити на претходне нивое, а потрошња ће остати нижа јер ће се стварни утицај на запосленост и зараде осетити тек крајем 2020. или почетком 2021. Са оздрављењем привреде, јавни сектор ће морати да изврши обимније корекције у циљу елиминисања ефеката фискалних подстицаја из 2020. годину”, навела је Светска банка.

Процењено је да нижа јавна потрошња и њен утицај на приватну потрошњу и инвестиције могу у 2021. успорити опоравак, при чему се тренутно пројектује раст БДП-а од 2,9 одсто.

„И даље су присутни бројни ризици. Поред неизвесности која прети глобалној привреди, основни сценарио суочава се и са унутрашњим ризицима. Могу се реализовати потенцијалне обавезе које утичу на јавне финансије, и то нарочито оне које се односе на погоршање резултата пословања јавних предузећа

(Телеком Србија, Ер Србија, поред оних која се већ дуго суочавају са финансијским изазовима као што су железнице и Србијагас)”, упозорила је Светска банка у економском извештају за Србију.

Наведено је и да „развој политичких прилика, посебно у погледу преговора о Косову, могао би да скрене пажњу владе са спровођења неопходних реформи, од којих су са становишта раста најважније оне које се тичу унапређења пословног окружења”.

„Постоје и фактори који могу да доведу до мањег пада ове године и до бржег раста следеће године, углавном односећи се на бржи опоравак извоза, стране директне инвестиције и домаћу тражњу. Са друге стране они углавном зависе од брзине спровођења структурних реформи, процеса прикључења ЕУ и дешавањима на светским тржиштима”, истиче се у извештају Светске банке.